Šta se dogodilo
U oktobru 2026. Citizen Lab je objavio izveštaj o novom načinu na koji je špijunski softver stizao do svojih meta. Citizen Lab je istraživačka grupa na Univerzitetu u Torontu koja proučava digitalno špijuniranje. Utvrdila je da je najmanje 45 uređaja zaposlenih u medijskoj mreži Al Jazeera bilo meta napada 2024. i 2025. godine. Pogođeni uređaji bili su Windows računari. Špijunski softver potiče od kompanije Candiru, koja svoje alate prodaje vladama. Put do uređaja bio je neobičan: ciljani onlajn oglasi. Istraživači su tu tehniku nazvali „AdFection”.
Kako oglas to može da uradi
Onlajn oglasi nisu samo slike. Mnogi sadrže mali deo koda. Oglašivači takođe mogu da usmere oglas na vrlo usku publiku. U ovom slučaju, reklamna kompanija Discover-Tech postavljala je oglase usmerene na izabrane ljude. Kada bi se oglas učitao, tiho bi poslao podatke o uređaju na server. Ako je uređaj pripadao izabranoj meti, napad bi prešao na sledeći korak i pokušao da instalira špijunski softver.
Osoba nije morala ništa da klikne. Ponekad se oglas učitao u pozadini, pa ga osoba možda nikada nije ni videla. Upravo to znači „zero-click”: nema ničega što biste mogli da primetite i ničega što biste mogli da izbegnete.
Ko je zapravo bio u opasnosti
Mete su bili zaposleni u velikoj medijskoj mreži. To odgovara obrascu koji smo opisali u članku o špijunskom softveru Pegasus. Ovakvi alati su skupi i koriste se protiv ljudi koje neka vlada želi da nadzire, poput novinara, aktivista i advokata.
Ako niste u takvoj grupi, praktični rizik za vas je vrlo nizak. Oglasi su se pojavljivali na mnogim sajtovima i u mnogim aplikacijama, ali špijunski softver je slat samo izabranim metama. Ovo vredi reći otvoreno, jer je ovde cilj smirenost, a ne strah.
Šta špijunski softver može da vidi
Kada se špijunski softver nađe na uređaju, može da čita poruke, fotografije, beleške i fajlove. Može čak da uključi mikrofon ili kameru. Ukratko, vidi ono što vidi vaš uređaj. To se razlikuje od svakodnevnog zlonamernog softvera poput infostealera, koji se masovno širi i obično zahteva da nešto sami instalirate.
Jednostavni koraci koji pomažu
Ažurirajte sve. To znači telefon, računar i veb-pregledač. Ovakvi napadi se oslanjaju na propuste koje ažuriranja ispravljaju, pa je brzo ažuriranje najdelotvornija pojedinačna stvar koju možete da uradite. Povremeno ponovo pokrenite uređaje. Neki špijunski softver ne preživi ponovno pokretanje.
Učitavajte manje oglasa. Blokator sadržaja u pregledaču smanjuje broj oglasa koji se uopšte pojave, a smanjuje i praćenje. Isto pomaže i kada birate manje besplatnih aplikacija prepunih oglasa.
Ako postoji mogućnost da ste meta, uključite Lockdown Mode na iPhoneu, iPadu ili Macu, odnosno Advanced Protection na Androidu. Ova podešavanja isključuju neke funkcije koje ovakvi napadi zloupotrebljavaju. Ako ikada dobijete upozorenje o pretnji od kompanije Apple ili Google, shvatite ga ozbiljno i potražite pomoć od organizacije kao što je Digital Security Helpline organizacije Access Now.
Gde se Sealby uklapa
O ovome ćemo uvek biti iskreni. Sealby ne može da zaustavi napad državnog nivoa na vaš uređaj, a nijedna aplikacija ne može u potpunosti da zaštiti ono što je na ekranu kada je uređaj preuzet. Najvažnije odbrane su ažuriranja i, za ugrožene, Lockdown Mode ili Advanced Protection. Sealby vašim najosetljivijim fotografijama, beleškama i fajlovima daje zaseban prostor. Oni ostaju šifrovani na vašem uređaju, otvaraju se samo vašim PIN-om, obrascem ili pristupnom frazom i ostaju van zajedničke galerije koju druge aplikacije mogu da vide. To je jedan pošten sloj među nekoliko njih, a ne čarobni štit.
Ovo je opšta edukacija, a ne bezbednosni savet. Opisuje nedavni istraživački izveštaj čiji se detalji mogu dopuniti, a pretnje i podešavanja uređaja menjaju se s vremenom. Proveravajte aktuelne, verodostojne izvore i podešavanja na sopstvenim uređajima.